Posted in Data Media Market

Zašto nemamo institucije?

Ova rasprava na Facebooku samo je jedna u nizu na temu: Ima li Srbija institucije?

Po svemu što znam, nema. U kontekstu ovoga čime se Data Media Market bavi mogu da navedem primer:

Potražila sam od MUP-a Srbije podatke o tome
koliko je automobila registrovano sa invalidnim registarskim tablicama, i zbog
čega (selektivno) vlasnici sada moraju pri registraciji da plate dodatnih oko
pet hiljada dinara više od sugradjana koji imaju alfabetske sreće pri dodeli
tablica.

Tražila sam, u dopisu, samo osnovne podatke, koliko
ima takvih tablica, koliko ih je u odnosu na ukupan broj, koliko bi ti
vlasnici, kome i po kom osnovu trebalo plate? Nisam otkrivala svoj vrednosni
sud, iako ga, normalno, imam, budući da sam i sama u grupi ovih, manje srećnih.

Moj drugi korak bi bio stupanje u kontakt sa
poverenikom za ravnopravnost Zoranom Pašalićem. Pitanje za njega bi bilo zašto
nije podigao glas i pokrenuo zakonsku proceduru protiv ove očigledne
diskriminacije. Ljudi nisu tražili svoje tablice, država im je to uvalila i
država treba da snosi trošak ovih promena.

Ali tog drugog koraka nema, pošto nema ovog
prvog. Brojke od MUP-a Srbije nisam dobila, a trebalo je da one budu povod za dalji
razgovor. Te brojke bi trebalo da budu odavno okačene na državnom sajtu i
dostupne svima. Ovde je medjutim, moj dopis ostao ko zna gde, zaglavljen u
nekom sokaku bezlične digitalne birokratije.

Zašto je to tako? Pa, vratimo se na početak ove priče, zato što javne institucije mi nemamo. Ne bih isključila recimo mogućnost da MUP i nema ove jednostavne brojke koje sam tražila. Da oni od podataka nemaju ništa. Imaju ministra i njegovo (ok, ne baš njegovo) mišljenje i to bi javnost trebalo da zadovolji.

Sve ono što je kolektivno iskustvo a što može
da se izračuna i premeri, visoko razvijene zemlje skupljaju, analiziraju i čuvaju,
gledaju da ne uništavaju, i u poslednje vreme otvaraju za javnost.

Internet je mesto razmene podataka, kao
resursa. Bilo da nude ili traže, ljudi tu berzu upotrebljavaju za razne svoje
poslove.

Ozbiljne države pod pritiskom javnosti
otvaraju i digitalizuju svoje baze podataka, a ozbiljno rade i statistike. Verovatno
računaju da to gura inovativni razvoj. Mi te podatke, brojke, a kamoli ozbiljne
analize na državnom nivou nemamo. Institucije su aljkave, nehajne, neobučene i
nezainteresovane da unose, beleže i stratifikuju (i to precizno) numeričke podatke.
Mi nikada nismo imali pedantne institucije zato što smo imali sistemsku
korupciju.

I pošto kaskamo decenijama i vekovima, jeste
vreme za neke pionirske poduhvate.

Ne znam šta Ana Brnabić zamišlja pod šifrom
digitalizacija i modernizacija, ali sudeći po njenom MUP-u to je daleko od
jačanja institucija. Ona hoće da se u vladi bavi privatnim biznisom i da
ojačava privatne IT kompanije. A ja zamišljam moćan statistički zavod.

The post Zašto nemamo institucije? appeared first on .

Nema tagova.