Prečica do blogosfere

Nervira me to što moj komšija, web dizajner i  ja ne govorimo istim jezikom. Tačnije, on nešto govori, ja ga ništa ne razumem. I što ga više slušam, sve ga manje razumem. To i ne bi bio problem vredan ovolikog tipkanja, da se komšija i ja nismo našli na zajedničkom poslu –  kreiranju web sajta za moju firmu.

Ima tome već dva meseca kako smo se rukovali, a ja kao savesni naručilac, u znak dobre volje, dala pare unapred. No od mrtve tačke nismo se pomerili. Dobro, to nije samo komšijina krivica, svoj puni doprinos dala je firma pod nazivom Telekom za koju vlasti Srbije vele da vredi milijardu i po evra.

Zatekoh se tako totalno razoružana i nemoćna. Odlučujem da uzmem stvari u svoje ruke. To je sad već pitanje časti.  Neće meni tamo neki komšija  da prodaje rog za sveću. I neće mi bedni Telekom kidati  živce na rezance. Ima sad da lupim šakom o sto.  Telekom smesta otkačinjem jednom e-mail porukom i okrećem se drugom operateru. Pola posla završeno.

Potom se bacam na world wide web (www). Ambiciozno i nadasve temeljno počinjem od poglavlja broj 1. Četiri slova abecede –  HTML. Nakon toga, nabubaću sve sto postoji pod oznakom CSS, a na kraju, kao trešnjica na torti, kanim ovladatiJavaScriptom. Nisu li to taaako sexy reči. Nije li divno biti web dizajnerka. Ma šta dizajnerka, biću programer dot, kom.

Prvog dana obuke, ni časka ne časim. Suprugu, slavnom tehnoseksualcu, odmah sedam na kičmu. Ne buni se. Uz tople reči ohrabrenja snabdeva me raznim tutorijalima (jos jedna sexy reč), svučenim sa neta. Iskusni komšija, web expert mi predočava da mi, za bilo šta ozbiljno, treba šest meseci obuke. Ne hajem i ne verujem. Preteruje da bi ispao značajan u društvu i gistro pametan. Pa šta i ako mi treba šest meseci, ili šest godina. Pa pobogu, to je moj novi hobi.  Uostalom, ako mogu tolike hajper kuvarice jednom rukom da mešaju zapršku a drugom da kodiraju svoje blogove, mogu valjda i ja.

I tako sam krenula sa: <title></head><p><font face=“georgia“<strong><anf><font size=“28></p>. Napredak, zadovoljavajući. Ignorišem to što me drugarica, čuvena web krojačica, čudno gleda. Ne čujem je kad mi kaže da mi ta znanja uopšte ne trebaju.  Hipnotisana kukicama, tarabicama, navodnicima i povlakicama jedva pristajem da bacim pogled na http://www.templatemonster.com/… A onda, dva dana opijeno plivam u okeanu krojeva u svakojakim web bordurama, oblicima, bojama, kolumnama, animacijama, mašnicama i falticama. Kao Burda samo puno zanimljivije.  Sinoć sam jedan šnit sanjala.

Na koncu u inbox mi od dragog, a u moje jade upućenog prijatelja, stiže pismo iz Pule. A u pismu sitno piše http://www.weebly.com/weebly/main.php#

I tek tako, nenormalno lako, u roku od jednog sata, zatičem sebe za tastaturom, kako kuckam dobra stara obična slova, na svom sasvim pristojnom, besplatnom, blogu. To je od samog početka bila ideja.

Ne, jednog dana, sigurno, imaću ja svoj sajt i svoj blog na svom domenu sa svojom adresom i te stvari. A do tada… Pa instant supa možda nije zakon, ali veseli bolesna čoveka. Tako je i sa webom.

Rečnik manje poznatih reči, izraza i skraćenica

HTML – http://en.wikipedia.org/wiki/HTML
CSS – http://en.wikipedia.org/wiki/Cascading_Style_Sheets
JavaScript – http://en.wikipedia.org/wiki/JavaScript
Tutorijal – http://en.wikipedia.org/wiki/Tutorial

This entry was posted in Lično and tagged , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink.

3 Responses to Prečica do blogosfere

  1. izzetta says:

    Sestro, lepo sam ti rekla kome da se obratiš!

  2. Andra says:

    Mislim da je sad sve malo brže, for users 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *