Otvarah, gušimo se!

Ne znam kako vi, ali ja volim provetravanje. Obožavam da otvaram prozor koliki god rizik bio da će naići tajfun I porušiti sve u sobi. Promaju volim uprkos riziku od upale mozga.  Jebeš mozak, daj mi vazduh.  I tu sam kao Srpkinja, jel, u očiglednoj i večitoj manjini.

Naravno da će Tomislav Nikolić izgubiti izbore. Izgubiće ih delom zbog toga što je totalno neadekvatan a delimično i zbog toga što se baš potrudio da izgubi.

Masa nas, izvesno je, neće izaći da glasa u drugom krugu. Mrzeće nas čak i da škrabamo.

Toma je, bar neke od nas, mogao da ima, da je govorio prave stvari u pravo vreme. Ali odabrao je nešto drugo. Umesto da bude predsednički kandidat, odlučio je da bude Pepa prase koje skače po blatnjavim baricama. Šutanovac nije slučajno spominjao svinjac u kojem se Toma valja. Pa Šutanovac and co. su taj svinjac sami sklepali za potrebe ovih izbora. Toma, Jorgovanka i Vučić, samo su u taj svinjac ušetali navabljeni pričom o diplomi.

A onda, kampanja kradje glasova. Opet su, tužni naprednjaci, nekako ispali budale čak i zatvora nedostojne. A neko bi morao na tu temu da ide u  zatvor, valjda.

Naprednjaci ne mogu da dobiju izbore ni u bunilu, ni u ludilu. Oni bi izbore izgubili taman i da sami na njima učestvuju.  A zašto?

Kandidat Tomislav Nikolić smoren, usporen, depresivan, deluje kao navučen na lekove  za spuštanje pritiska. Vučićeve usne zbunjuju a i Srbin voli da da glas muškoj jedinki kojoj pouzdano i redovno raste brada.  Jorgovanka je sto posto predivna tetka, strina, ujina al premijerka, hm, ok, ništa gora od Cvetkovića, al opet ko će zbog toga da se dovuče do birališta?

I da se vratim temi. Postojala je šansa, istina minimalna, da u nedelju ustanem i glasam za Tomu. Stvarno. Samo da su, paćenici, znali da iskoriste par očiglednih aduta:

Ekonomski program SNS preuzet je od NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj). Taj program je na blogu B92 više puta objašnjavao bloger Saša Radulović.  To je jedini ekonomski plan i program koji je uopšte na ovim izborima bio u opticaju. Jedini plan koji je sadržao neke brojke a ne samo slova. Mrzi me da detaljišem, koga interesuje nek potraži tekstove Saše Radulovića na blogu B92.  Uglavnom sve se svodi na trostruko (threesome) kresanje: javne potrošnje, fiskalnih a naročito parafiskalnih nameta.

Taj jedini ekonomski program u ovoj kampanji, tužni naprednjaci, prokockali su zarad glodanja demokratske koske u vidu Tomine diplome. Umesto da su Tadiću jasno i glasno rekli: ODJEBI majstore. Položi račune pa da ukrstimo programe. Paćenici.

Drugo, umesto da maksimalno eksploatišu neke zanimljive ljude koje su uspeli (bog te pita kako) da kooptiraju u svoje redove, tu pre svega mislim na Milana Kneževića iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, paćenici su u prvi plan, sa magarećom upornošću gurali nesuvislu i patetičnu Jorgovanku Tabaković i neke ćurke kojima se ni imena ne sećam. Jorgovanka i ove žene su ok za rvanje u blatu sa Jelenom Trivan.  Ali protiv Šutanovca,  to je debakl u samoj najavi.  Tako je Knežavić, čovek na svom mestu, za badava kompromitovan što se sa budalama uopšte petljao a budale će proći onako kako zaslužuju. Bogu plakati.

Zašto ovo pričam? Pa užasno je zagušljivo, dušegubka strašna. U normalnim državama opozicija na izborima svečano otvara prozor. Ovde ne. Ovde mora staklo da se razbija. Ili da se prozor krišom otškrine nekim subverzivnim radom iznutra.

Znam ljude koji ohrabruju neke druge ljude u rukovodstvu Demokratske stranke da krenu prema prozoru u goloj borbi za malo kisika. I sama sam takva. Kažu potrebna im je godina, dve. Toliko će, procena je, trajati ova vlada. Ja pitam: Može li to malo brže, rodjače? Otvaraj bre. Pogušismo se.

This entry was posted in Ništa lično and tagged , , , , , , . Bookmark the permalink.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *