Posted in Ništa lično

KASNO JE ZA KAPITULACIJU

Srbi su sve svoje prilike za kapitulaciju propustili.

Zapad je skrojio teritoriju pod srpskom upravom kroz dva dokumenta: Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum. Po tim papirima Srbija je teško kažnjena ali nije kapitulirala.

Koliko god da je Srbija skraćena i osakaćena, ni Kosovo niti Bosna ne mogu da se konsoliduju u normalne, medjunarodno priznate države, bez volje Srba.

Ta volja bi se verovatno dala slomiti da postoji interes. Ali ne postoji. Posle dve decenije života pod pritiskom ali u kakvom takvom, kriminogenom miru, zašto bi Srbi dali podršku snaženju onih država u kojima će biti potlačena manjina?

Prošlo je 20 godina od rata, stvari su se promenile. Čak i kad bi zaključili da na istoku nema ništa novo, a ima itekako, Zapad više nije ono što je nekad bio:

Trump je zaokrenuo američku spoljnu politiku, prevrnuo je naopačke. Kao svako dete, on voli inovativna rešenja i to srpskoj strani na Balkanu odgovara. Britanija je izašla iz EU i okrnjila je. Merkel je malaksala a njeni briselski komesari nemaju politički nego birokratski mandat. Niko od njih, na primer, nema moć da jednoj Španiji kaže: Priznaj Kosovo.

Zašto bi Srbija podlegla zapadnom pritisku i učinila nešto što nije onda kad je tu presu pritiskala znatno veća sila? Zašto Zapad tada nije odradio svoj posao do kraja? Zašto je ostavio ovaj i ovoliki vremenski prostor za mrcvarenje? Zašto bi sada Srbija davala nešto, recimo mastilo za taj kosovski potpis, za ništa? Šta se to Srbima nudi u zamenu za bilo šta što Brisel želi?

U suštini ništa. Zapad Srbiji nudi i potura svog partnera. Njemu je dozvoljeno da guši, manipuliše, laže i pljačka svoje gradjane sve dok je lojalan onom centru moći koji ga na tom mestu drži.

Dakle, bilo kakav sporazum o Kosovu u ovom momentu u rukama je korumpiranih srpskih i albanskih lidera. Oni to ne mogu da reše, mogu samo da lupaju pečate. Neće smeti čak, tako lako i bez golemog pritiska da prelome i udju u nešto što njihovi glasači, kakvi god da su, mogu s pravom tumačiti kao čin izdaje.

Nije momenat. Taj sporazum treba da sačeka igrače imune na korupciju, otimačinu, šverc droge i oružja, kradju javne imovine. Treba da sačeka nekog ko neće izigravati cirkuskog majmuna po narodnim mitinzima i nekog ko zaista shvata šta mu je posao, koja mu je država i koji je njen položaj u širem kontekstu.

Treba ispratiti ovu briselsku administraciju, možda i sledeću, čitavu armiju komesara verovatno, sve dok ne bude shvaćeno da je kompromis ta čarobna, seksi reč, jer se sa slamanjem Srbije na žalost zakasnilo. Operacija je samo delimično uspela. Brisel i Vašington nisu bili efikasni, bili su trapavi. Sada je prevelika gužva u šesnaestercu. Što bismo se sada mi lomili oko Kosova?

A inače šteta. Mogli smo lepo biti bačeni na kolena i kapitulirati, sada nas ne bi bolela glava oko Preševa i Gazivoda. Manje bi nas nervirao Dodik, pitanje dal bi i Vučić bio na vlasti. Možda bismo tako do nogu potučeni dopuzali do Brisela, možda Vašingtona. Ali ništa se od toga nije dogodilo a treba i ovako, delimično poražen i sakat, živeti i čekati. Čekati, po preporuci kineskih mudraca.

Srbija-kosovo-razgranicenje-2018
Srbija-kosovo-razgranicenje-2018

 

Autor:

Ja sam Aleksandra Ranković, novinarka na povremenom radu u sajber prostoru. KONTAKT INFORMACIJE