Posted in Data Media Market

Zašto nemamo institucije?

Ova rasprava na Facebooku samo je jedna u nizu na temu: Ima li Srbija institucije?

Po svemu što znam, nema. U kontekstu ovoga čime se Data Media Market bavi mogu da navedem primer:

Potražila sam od MUP-a Srbije podatke o tome
koliko je automobila registrovano sa invalidnim registarskim tablicama, i zbog
čega (selektivno) vlasnici sada moraju pri registraciji da plate dodatnih oko
pet hiljada dinara više od sugradjana koji imaju alfabetske sreće pri dodeli
tablica.

Tražila sam, u dopisu, samo osnovne podatke, koliko
ima takvih tablica, koliko ih je u odnosu na ukupan broj, koliko bi ti
vlasnici, kome i po kom osnovu trebalo plate? Nisam otkrivala svoj vrednosni
sud, iako ga, normalno, imam, budući da sam i sama u grupi ovih, manje srećnih.

Moj drugi korak bi bio stupanje u kontakt sa
poverenikom za ravnopravnost Zoranom Pašalićem. Pitanje za njega bi bilo zašto
nije podigao glas i pokrenuo zakonsku proceduru protiv ove očigledne
diskriminacije. Ljudi nisu tražili svoje tablice, država im je to uvalila i
država treba da snosi trošak ovih promena.

Ali tog drugog koraka nema, pošto nema ovog
prvog. Brojke od MUP-a Srbije nisam dobila, a trebalo je da one budu povod za dalji
razgovor. Te brojke bi trebalo da budu odavno okačene na državnom sajtu i
dostupne svima. Ovde je medjutim, moj dopis ostao ko zna gde, zaglavljen u
nekom sokaku bezlične digitalne birokratije.

Zašto je to tako? Pa, vratimo se na početak ove priče, zato što javne institucije mi nemamo. Ne bih isključila recimo mogućnost da MUP i nema ove jednostavne brojke koje sam tražila. Da oni od podataka nemaju ništa. Imaju ministra i njegovo (ok, ne baš njegovo) mišljenje i to bi javnost trebalo da zadovolji.

Sve ono što je kolektivno iskustvo a što može
da se izračuna i premeri, visoko razvijene zemlje skupljaju, analiziraju i čuvaju,
gledaju da ne uništavaju, i u poslednje vreme otvaraju za javnost.

Internet je mesto razmene podataka, kao
resursa. Bilo da nude ili traže, ljudi tu berzu upotrebljavaju za razne svoje
poslove.

Ozbiljne države pod pritiskom javnosti
otvaraju i digitalizuju svoje baze podataka, a ozbiljno rade i statistike. Verovatno
računaju da to gura inovativni razvoj. Mi te podatke, brojke, a kamoli ozbiljne
analize na državnom nivou nemamo. Institucije su aljkave, nehajne, neobučene i
nezainteresovane da unose, beleže i stratifikuju (i to precizno) numeričke podatke.
Mi nikada nismo imali pedantne institucije zato što smo imali sistemsku
korupciju.

I pošto kaskamo decenijama i vekovima, jeste
vreme za neke pionirske poduhvate.

Ne znam šta Ana Brnabić zamišlja pod šifrom
digitalizacija i modernizacija, ali sudeći po njenom MUP-u to je daleko od
jačanja institucija. Ona hoće da se u vladi bavi privatnim biznisom i da
ojačava privatne IT kompanije. A ja zamišljam moćan statistički zavod.

The post Zašto nemamo institucije? appeared first on .

Nema tagova.
Posted in Data Media Market

Malteški dosijei – priča o Evropskoj Panami

Data novinarstvo je najsloženija novinarska forma. Često zahteva i saradnju velikog broja novinara, analitičara i dizajnera. Jedan od odličnih primera je istraživački projekt Evropske istraživačke mreže (EIC) -“Malteški dosijei” na kome je mesecima radilo 13 medija i 49 novinara iz 16 zemalja, na 12 jezika.  

Malta, inače članica EU, rado prihvata velike kompanije i bogate privatne klijente koji pokušavaju da izigraju poreske sisteme u zemljama porekla. EIC i ekipa novinara istraživača kopala je po malteškim dokumentima i otkrila kako funkioniše poreski sistem Malte kome kompanije plaćaju najnižu taksu u EU, zbog čega je ova ostrvska država dobila nadimak “Evropska Panama”

Ispotavilo se da je ovako postavljen sistem doneo Malti 248 miliona evra prihoda u 2015. godini dok je druge zemlje koštao 4.2 milijarde evra izgubljenih prihoda od poreza.

Naftni tanker – poklon za Erdogana

Jedna od priča otkrivena tokom rada na ovom projektu je i 25 miliona dolara vredan tanker nafte koji je azerbejdžanski milijarder Mubariz Mansimov, inače “prijatelj” nekih svetskih moćnika, poklonio porodici turskog predsednika Erdogana 2008.godine.

theintercept.com

Mansimov je kako navodi portal Intercept, dve godine ranije postao turski državljanin i promenio prezime u Gurbanoglu, navodno po sugestiji samog Erdgoana. Nakon ovog poklona, njegov biznis je, kako pokazuju dokumenta, procvetao u Turskoj.

Malteška vlada: “Lažna vest”

Nakon objavljivanja ovog teksta širom sveta, malteški minister finansija okarakterisao je Malteške dosijee kao “lažnu vest” koja dovodi u opasnost privredu i zapošljavanje na Malti.

Premijer Muskat, u odgovoru na izveštaj, rekao je: “Oni pokušavaju da kažu da postoji nešto nelegalno u našem finansijskom sektoru, a istina je da je naš finansijski sistem isti kao što je bio I kada smo pristupili EU, koja ga je i odobrila”.   

The post Malteški dosijei – priča o Evropskoj Panami appeared first on .

Nema tagova.
Posted in Data Media Market, Djokovic, Federer, Nadal, najbolji teniser, Sport, tenis

Najbolji teniser u istoriji? I zašto to Federer nije.

Najbolji teniser u istoriji

Đokovićev povratak na vrh obeležio je tenisku 2018.godinu, i ponovo pokrenuo rasprave da li će u narednom periodu nadmašiti Federera i postati najbolji teniser u istoriji ovog sporta?! Pravo pitanje zapravo je, da li je Federer aršin teniske istorije?! I da li je iko?!

Ko je, kada i zašto proglasio Švajcarca nosiocem titule “najbolji teniser u istoriji” – odgovori pripadaju domenu medijskih i sponzorskih marketinških potreba za stvaranjem super-heroja. Psihologijom mase danas je lakše upravljati nego ikada. U individualnom sportu kakav je tenis, u kome je jedino bitno izaći na teren i pobediti, proglasiti jednog igrača za najboljeg svih vremena je apsurdno. Danas se samo raspravlja o Federeru, Đokoviću i Nadalu, a zaboravlja da su samo pre dvadesetak godina teniskim terenima jednako dominirali Sampras, Agasi, Lendl, a generaciju pre njih, Borg, Mekinro i Konors. I tako redom, u istoriju.

Rekordi i statistika

O ukusima, kao i navijačkim strastima nema svrhe raspravljati. Kao jedini argument ostaje statistika. A statistika je i komplikovana i prevrtljiva rabota kojom se može lako manipulisati, i u toj igri apsolutnih brojeva lako se gubi suština. Pogotovo danas, kada savremena tehnologija u svemu, pa i u sportu, može da izmeri sve, do nasitnijih detalja, i tako ponudi “dokaze” onima koji ih traže.

Kada se prelistava obilje raspoložive statistike rekorda na internetu (Ultimate Tennis Statistics, sa 1.400 kategorija), Federer je često pominjan ali ni mnogo više ni mnogo mane u odnosu na svoje direktne rivale ili igrače iz prošlosti. Takvo obilje podataka, mada daje mogućnost uvida u sve detalje, ipak gura u drugi plan one najvažnije parametre (ovog) sporta – broj pobeda, procenat uspešnosti i skor sa rivalima.

Najviše titula u tenisu, u muškoj konkurenciji, ima Konors, Amerikanac koji je igrao čak 27 sezona i odigrao najviše singl mečeva na turu, duže i više od bilo kog igrača sa liste najbolje desetorice (Tablea 1). Sledi ga Federer sa 99 titula, ali ni jedan ni drugi nisu među tri najuspešnija igrača po ukupnom učinku. I Nadal i Đoković su ispred Švajcaraca, a na vrhu je Borg.

Najbolji teniser - Teniseri sa najvise odigranih meceva u istoriji

Tabela 1

Slično je i kada je reč o titulama “Igrač godine” Međunarodne teniske federacije (ITF) i Udruženja teniskih profesionalca (ATP). Sampras je najviše od svih – šest puta – poneo ovu titulu u obe kategorije, s tim što broj ITF titula deli sa Đokovićem.

Najbolji teniser - ITF i ATP igraci godine

Tabela 2

Federer, Nadal i Đoković su još aktivni igrači, i nezahvalno je prognozirati da li će i ko od njih trojice imati prilike da promeni redosled na ovoj listi. Isti slučaj je i sa brojem nedelja provedenih na samom vrhu (Tabela 3).

Iako je Federer igrač koji je naviše vremena proveo na vrhu ATP liste – ukupno 310 nedelja (237 za redom, a slede ga Konors i Lendl, sa 160, odnosno 157), jedino Đoković i Nadal, pod uslovom da se Nadal vrati u formu, i obojica nastave sa dobrim igrama, imaju mogućnost da prestignu četvoricu prvoplasiranih. Đokovića, recimo, od rušenja ovog Federerovog rekorda deli 18,5 meseci, a Nadala malo teže ostvarljivih 27 meseci.

Najbolji teniser - Teniseri sa najduzim stazom na vodecoj pozicijiTabela 3

Zamka apsolutnih brojki

Kao što su svojevremeno Borg, a zatim Sampras imali periode apsolutne dominacije na turu, tako je svoj zenit imao i Federer – od 2004 do 2008, kada je i proveo 237 uzastopnih nedelja na vrhu ATP liste. Nakon toga su ga, najpre Nadal, a kasnije i Đoković, istisnuli sa vrha.

U periodu 2004-2009, Švajcarac je ostvario najviše pobeda i postavio mnoge rekorde koji i danas stoje uz njegovo ime. U vreme kada su najbolji iz prethodnih generacija odlazili a neki klinici se tek nazirali.I mada je od tada uvek bio pri vrhu, nikada više nije ponovio rezultate iz prethodnih godina.

Broj Grend slem titula se najčešće ističe kao razlog Federerovog nedodirljivog statusa najboljeg. Ako se već titule na četiri najveća turnira uzimaju kao parametar za proglašenje najboljeg igrača u istoriji, bitno je pomenuti da je od tih 20 rekordnih titula, Švajcarac čak 15 osvojio zaključno sa 2009. godinom. Do tada je osvojio i 4 od šest završnih mastersa, i većinu od svojih ATP 1000 turnira. Nadal je u profesionalne vode zakoračio 2003, a Đoković 2005 – u to vreme bili su samo neki novi klinci koji dolaze. Kada su postali dostojni rivali Federeru, stvari su se kompletno promenile (Tabela 4).

Najbolji teniser - Titule po godinama, Federer, Đoković, NadalTabela 4

Da li je 20 Grend slem titula dostižno za Nadala i Đokovića, pokazaće vreme: Nadalu nedostaju tri, a Đokoviću šest. Međutim, i španski i srpski teniser već su pretekli Federera po broju osvojenih turirna iz Master serije 1000. Šanse da Federer njih (pre)stigne, deluju malo verovatno.

Grend slem statistika

Osim po broju titula, Federer drži rekord i po broju ukupno odigranih Grend slem turnira u karijeri, broju odigranih i broju dobijenih mečeva, kao i broju odigranih završnih mečeva – finala, polufinala i četvrtfinala – na četiri najprestižnija turnira. Đoković i Nadal, sa po 55 odigranih Grend slemova, nisu se našli na listi deset prvoplasiranih, ali su na drugom, odnosno trećem mestu i po broju odigranih i po broju dobijenih mečeva (Tabele 5 i 6).

 

Najbolji teniser - Odigrani Grend slem turniriTabela 5

Najbolji teniser - Ucinak na Grend slem turnirimaTabela 6

Ipak, statistika uspešnosti na Grend slem turnirima ne ide Federeru u prilog. Ispred njega su, ma kako mali procenti bili u pitanju, Borg, a i Nadal i Đoković (Tabela 7).

Najbolji teniser - Uspešnost na Grend slem turnirimaTabela 7

Najveća rivalstva

Kada se pogledaju svi prethodni parametri, Federer nema dovoljno “kvalifikacija” da bude najbolji teniser u istoriji. Niti bilo ko od desetorice koji su ostavili najveći trag u ovom sportu. Đoković, Nadal i Federer su verovatno najveći “triling” koji je tenisu mogao da se dogodi, i treba uživati u njihovoj igri dok su još tu. O tome svedoči i broj njihovih međusobnih duela, što se nikada ranije nije dogodilo (Tabela 8). Njihova raznovrsnost i kao igrača i kao javnih ličnosti je dodatni začin koji današnjem tenisu daje draž.

Navijači imaju svoje favorite, i to niko ne može da im ospori. Kao što i brojke govore za sebe.

Najbolji teniser - Najveća rivalstva u istoriji muškog tenisa

** Svi podaci u ovom tekstu preuzeti su sa sledećih sajtova: ATP , ITF i Ultimate Tennis Statistics.

Članak Najbolji teniser u istoriji? I zašto to Federer nije. se pojavljuje prvo na VIDEO BLOG O EKONOMIJI.

Nema tagova.