Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Izraz *

Posted in Ništa lično

KASNO JE ZA KAPITULACIJU

Srbi su sve svoje prilike za kapitulaciju propustili.

Zapad je skrojio teritoriju pod srpskom upravom kroz dva dokumenta: Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum. Po tim papirima Srbija je teško kažnjena ali nije kapitulirala.

Koliko god da je Srbija skraćena i osakaćena, ni Kosovo niti Bosna ne mogu da se konsoliduju u normalne, medjunarodno priznate države, bez volje Srba.

Ta volja bi se verovatno dala slomiti da postoji interes. Ali ne postoji. Posle dve decenije života pod pritiskom ali u kakvom takvom, kriminogenom miru, zašto bi Srbi dali podršku snaženju onih država u kojima će biti potlačena manjina?

Prošlo je 20 godina od rata, stvari su se promenile. Čak i kad bi zaključili da na istoku nema ništa novo, a ima itekako, Zapad više nije ono što je nekad bio:

Trump je zaokrenuo američku spoljnu politiku, prevrnuo je naopačke. Kao svako dete, on voli inovativna rešenja i to srpskoj strani na Balkanu odgovara. Britanija je izašla iz EU i okrnjila je. Merkel je malaksala a njeni briselski komesari nemaju politički nego birokratski mandat. Niko od njih, na primer, nema moć da jednoj Španiji kaže: Priznaj Kosovo.

Zašto bi Srbija podlegla zapadnom pritisku i učinila nešto što nije onda kad je tu presu pritiskala znatno veća sila? Zašto Zapad tada nije odradio svoj posao do kraja? Zašto je ostavio ovaj i ovoliki vremenski prostor za mrcvarenje? Zašto bi sada Srbija davala nešto, recimo mastilo za taj kosovski potpis, za ništa? Šta se to Srbima nudi u zamenu za bilo šta što Brisel želi?

U suštini ništa. Zapad Srbiji nudi i potura svog partnera. Njemu je dozvoljeno da guši, manipuliše, laže i pljačka svoje gradjane sve dok je lojalan onom centru moći koji ga na tom mestu drži.

Dakle, bilo kakav sporazum o Kosovu u ovom momentu u rukama je korumpiranih srpskih i albanskih lidera. Oni to ne mogu da reše, mogu samo da lupaju pečate. Neće smeti čak, tako lako i bez golemog pritiska da prelome i udju u nešto što njihovi glasači, kakvi god da su, mogu s pravom tumačiti kao čin izdaje.

Nije momenat. Taj sporazum treba da sačeka igrače imune na korupciju, otimačinu, šverc droge i oružja, kradju javne imovine. Treba da sačeka nekog ko neće izigravati cirkuskog majmuna po narodnim mitinzima i nekog ko zaista shvata šta mu je posao, koja mu je država i koji je njen položaj u širem kontekstu.

Treba ispratiti ovu briselsku administraciju, možda i sledeću, čitavu armiju komesara verovatno, sve dok ne bude shvaćeno da je kompromis ta čarobna, seksi reč, jer se sa slamanjem Srbije na žalost zakasnilo. Operacija je samo delimično uspela. Brisel i Vašington nisu bili efikasni, bili su trapavi. Sada je prevelika gužva u šesnaestercu. Što bismo se sada mi lomili oko Kosova?

A inače šteta. Mogli smo lepo biti bačeni na kolena i kapitulirati, sada nas ne bi bolela glava oko Preševa i Gazivoda. Manje bi nas nervirao Dodik, pitanje dal bi i Vučić bio na vlasti. Možda bismo tako do nogu potučeni dopuzali do Brisela, možda Vašingtona. Ali ništa se od toga nije dogodilo a treba i ovako, delimično poražen i sakat, živeti i čekati. Čekati, po preporuci kineskih mudraca.

Srbija-kosovo-razgranicenje-2018
Srbija-kosovo-razgranicenje-2018

 

Posted in Ništa lično

PISMO PODRŠKE MINISTRU ŠARČEVIĆU

Ministre Mladene Šarčeviću,

Digitalna vas javnost ovih dana optužuje zbog nekih turbo folk stihova koji su se zatekli u školskim udžbenicima. Poželela sam da vas branim. Kud bi nam kraj bio kada bi ti stihovi bili najveći naš problem. Sve te Cece, Mace, Jece beznačajna su posledica svega onoga što ste vi i vaši prethodnici radili ili ste, što je još gore, propustili da uradite sve ove decenije, od Stipe Šuvara na ovamo.

Dakle za prostačke stihove ste u mojim očima abolirani.

Postoje druge, mnogo krupnije posledice vašeg rada i nerada za koje nisam sigurna da ste ih uopšte svesni, a javljaju se u vidu uništavanja generacija.

Evo sa čim se, recimo, ja suočavam:

Majka sam devojčice koja završava osmi razred osmoljetke. Moja je devojčica divno stvorenje, koje se s lakoćom adaptira na sve socijalne uslove u kojima se zatekne. Premda ne preterano ambiciozna, u školi se pokazala relativno vredna, disciplinovana i razumna. Retko kad se kući vraća bez petice.

Do vaših se petica inače stiže mukotrpno. To su sati provedeni u školi, još sati nad knjigom i još sati plaćenih časova za paralelno privatno obrazovanje u koje vaš sistem uteruje sve roditelje u ovoj državi.

Ta deca, za razliku od odraslih, jedina vredno rade prekovremeno bez prava da dignu glas i bez ikakve satisfakcije. Nisu ona odgovorna za to što je kvalitet i što su efekti njihovog rada mizerni i sramotni. Za to ste odgovorni vi.

Vaše su petice osnovna jedinica vrednosti u osnovnim školama. Vaši nastavnici nemaju mandat da razgovaraju sa decom. Njihov je posao i zadatak da predaju, klasifikuju i uproseče. Moja je pametna devojčica (kao i većina druge dece) to odmah shvatila i kući se evo već punih osam godina vraća uglavnom sa svim peticama. Na moj ponos.

Računala sam da mi se dete, uz toliki uloženi trud, vreme i novac, koliko toliko solidno obrazuje. Mislila sam da će sa lakoćom, uz malo ponavljanja gradiva, položiti test za srednju školu. Bila sam ubeđena da su sve te petice siguran put za željenu gimnaziju i to bez problema.

Devojčici sam, kao i njenim drugarima (a svi prolaze kroz pubertet), govorila da treba da se opuste, da su već za sve to ocenjeni i to mahom peticama. Treba samo malo da osveže ono što već znaju. Kako sam ih prevarila! I kako sam se prevarila.

Preliminarni test za upis u srednju školu je u našoj osnovnoj školi uradjen prilično katastrofalno a vidim da rezultati nisu bolji, čak su ponegde i gori u drugim školama. Zapitala sam se u čemu je problem. Uzela sam testove, počela da ih čitam i sve je bilo jasno.

Vi decenijama peticama nagradjujete memoriju i reprodukciju zapamćenog gradiva. Na testu, verovatno prepisanom iz nekog naprednijeg evropskog sistema, odjednom, tražite da se to gradivo na neki način poveže. Tražite nešto što nikada od dece u našim školama nije traženo. Nešto sa čim se nisu susreli.

Naša su deca trenirana da budu eksterni hard diskovi sa dobrom radnom memorijom. Odjednom od njih se traži da budu mobilni telefoni koji na klik povezuju pojmove. To su različite sprave sa različitim upotrebnim karakteristikama.

Ogromna količina podataka je u glavi prosečnog srpskog učenika zapamćena za potrebe te petice. To inače katastrofalno sročeno gradivo sutradan će, nakon reprodukcije, biti izbrisano iz glave. Mora biti, jer novoj količini podataka treba prostor. I tako u krug.

Ministre Šarčeviću, naša deca, koliko god da im je razvijena memorija, ne mogu sa tom sposobnošču ništa da urade u životu. Ona se ne mogu takmičiti sa mobilnim telefonom. Najgori telefon ima sto puta bolju memoriju od najgenijalnijeg srpskog deteta.

I ova je, kao i skoro sve prethodne generacije pokusni kunić. I ovde ste izvodili radove prepakivanja poena. Ispalo je da je sistemski test (a, b, c, d pitalica) dobio na značaju u odnosu na sve ove sakupljene petice. I to ne bi bio problem kada bi taj test bio usklađen sa onim što je do sad sa decom bilo rađeno i šta je od njih traženo. Ali problem i pak postoji.

Posebnu mi je pažnju privukao loše uradjen test opšteg obrazovanja. Vi ste to nazvali kombinovanim testom. Ako je već kombinovan, zašto niste u toj kombinatorici našli prostor za strane jezike, tehničko obrazovanje, fizičko vaspitanje i po meni najvažnije: istoriju umetnosti i informatiku? Naša su se deca i u tim predmetima osam godina mentalno i memorijski angažovala. Istina, informatika je tretirana kao deveta rupa na svirali.

Pozivam vas da vi rešite test za upis u srednju školu. Rešite ga javno. Šta god da ste stvarno ili lažno završavali od škole (to se u vašoj vlasti nikad ne zna) kroz osnovnu ste morali proći. Kao svršeni osnovac, zašto ne rešite taj test i utešite tu decu. Pokažite im eto da se sa stečenim znanjem iz ovakve osnovne škole, vremenom, može i do ministarske fotelje. Rado ću vas u tome podržati.

2 mišljenja o “PISMO PODRŠKE MINISTRU ŠARČEVIĆU

  1. U familiji imamo osmaka. Svi smo bili blago šokirani kada su objavljeni rezultati tog testa. Dobio je 13 poena na matematici-sprema se za neki specijalni informatički smer u gimnaziji i 15+15 iz ova druga dva testa. Do sada je bio 5,00. Drago mi je da sam pročitala vaš tekst, deluje utešno.

Komentarisanje je završeno