Posted in Data Media Market, Djokovic, Federer, Nadal, najbolji teniser, Sport, tenis

Najbolji teniser u istoriji? I zašto to Federer nije.

Najbolji teniser u istoriji

Đokovićev povratak na vrh obeležio je tenisku 2018.godinu, i ponovo pokrenuo rasprave da li će u narednom periodu nadmašiti Federera i postati najbolji teniser u istoriji ovog sporta?! Pravo pitanje zapravo je, da li je Federer aršin teniske istorije?! I da li je iko?!

Ko je, kada i zašto proglasio Švajcarca nosiocem titule “najbolji teniser u istoriji” – odgovori pripadaju domenu medijskih i sponzorskih marketinških potreba za stvaranjem super-heroja. Psihologijom mase danas je lakše upravljati nego ikada. U individualnom sportu kakav je tenis, u kome je jedino bitno izaći na teren i pobediti, proglasiti jednog igrača za najboljeg svih vremena je apsurdno. Danas se samo raspravlja o Federeru, Đokoviću i Nadalu, a zaboravlja da su samo pre dvadesetak godina teniskim terenima jednako dominirali Sampras, Agasi, Lendl, a generaciju pre njih, Borg, Mekinro i Konors. I tako redom, u istoriju.

Rekordi i statistika

O ukusima, kao i navijačkim strastima nema svrhe raspravljati. Kao jedini argument ostaje statistika. A statistika je i komplikovana i prevrtljiva rabota kojom se može lako manipulisati, i u toj igri apsolutnih brojeva lako se gubi suština. Pogotovo danas, kada savremena tehnologija u svemu, pa i u sportu, može da izmeri sve, do nasitnijih detalja, i tako ponudi “dokaze” onima koji ih traže.

Kada se prelistava obilje raspoložive statistike rekorda na internetu (Ultimate Tennis Statistics, sa 1.400 kategorija), Federer je često pominjan ali ni mnogo više ni mnogo mane u odnosu na svoje direktne rivale ili igrače iz prošlosti. Takvo obilje podataka, mada daje mogućnost uvida u sve detalje, ipak gura u drugi plan one najvažnije parametre (ovog) sporta – broj pobeda, procenat uspešnosti i skor sa rivalima.

Najviše titula u tenisu, u muškoj konkurenciji, ima Konors, Amerikanac koji je igrao čak 27 sezona i odigrao najviše singl mečeva na turu, duže i više od bilo kog igrača sa liste najbolje desetorice (Tablea 1). Sledi ga Federer sa 99 titula, ali ni jedan ni drugi nisu među tri najuspešnija igrača po ukupnom učinku. I Nadal i Đoković su ispred Švajcaraca, a na vrhu je Borg.

Najbolji teniser - Teniseri sa najvise odigranih meceva u istoriji

Tabela 1

Slično je i kada je reč o titulama “Igrač godine” Međunarodne teniske federacije (ITF) i Udruženja teniskih profesionalca (ATP). Sampras je najviše od svih – šest puta – poneo ovu titulu u obe kategorije, s tim što broj ITF titula deli sa Đokovićem.

Najbolji teniser - ITF i ATP igraci godine

Tabela 2

Federer, Nadal i Đoković su još aktivni igrači, i nezahvalno je prognozirati da li će i ko od njih trojice imati prilike da promeni redosled na ovoj listi. Isti slučaj je i sa brojem nedelja provedenih na samom vrhu (Tabela 3).

Iako je Federer igrač koji je naviše vremena proveo na vrhu ATP liste – ukupno 310 nedelja (237 za redom, a slede ga Konors i Lendl, sa 160, odnosno 157), jedino Đoković i Nadal, pod uslovom da se Nadal vrati u formu, i obojica nastave sa dobrim igrama, imaju mogućnost da prestignu četvoricu prvoplasiranih. Đokovića, recimo, od rušenja ovog Federerovog rekorda deli 18,5 meseci, a Nadala malo teže ostvarljivih 27 meseci.

Najbolji teniser - Teniseri sa najduzim stazom na vodecoj pozicijiTabela 3

Zamka apsolutnih brojki

Kao što su svojevremeno Borg, a zatim Sampras imali periode apsolutne dominacije na turu, tako je svoj zenit imao i Federer – od 2004 do 2008, kada je i proveo 237 uzastopnih nedelja na vrhu ATP liste. Nakon toga su ga, najpre Nadal, a kasnije i Đoković, istisnuli sa vrha.

U periodu 2004-2009, Švajcarac je ostvario najviše pobeda i postavio mnoge rekorde koji i danas stoje uz njegovo ime. U vreme kada su najbolji iz prethodnih generacija odlazili a neki klinici se tek nazirali.I mada je od tada uvek bio pri vrhu, nikada više nije ponovio rezultate iz prethodnih godina.

Broj Grend slem titula se najčešće ističe kao razlog Federerovog nedodirljivog statusa najboljeg. Ako se već titule na četiri najveća turnira uzimaju kao parametar za proglašenje najboljeg igrača u istoriji, bitno je pomenuti da je od tih 20 rekordnih titula, Švajcarac čak 15 osvojio zaključno sa 2009. godinom. Do tada je osvojio i 4 od šest završnih mastersa, i većinu od svojih ATP 1000 turnira. Nadal je u profesionalne vode zakoračio 2003, a Đoković 2005 – u to vreme bili su samo neki novi klinci koji dolaze. Kada su postali dostojni rivali Federeru, stvari su se kompletno promenile (Tabela 4).

Najbolji teniser - Titule po godinama, Federer, Đoković, NadalTabela 4

Da li je 20 Grend slem titula dostižno za Nadala i Đokovića, pokazaće vreme: Nadalu nedostaju tri, a Đokoviću šest. Međutim, i španski i srpski teniser već su pretekli Federera po broju osvojenih turirna iz Master serije 1000. Šanse da Federer njih (pre)stigne, deluju malo verovatno.

Grend slem statistika

Osim po broju titula, Federer drži rekord i po broju ukupno odigranih Grend slem turnira u karijeri, broju odigranih i broju dobijenih mečeva, kao i broju odigranih završnih mečeva – finala, polufinala i četvrtfinala – na četiri najprestižnija turnira. Đoković i Nadal, sa po 55 odigranih Grend slemova, nisu se našli na listi deset prvoplasiranih, ali su na drugom, odnosno trećem mestu i po broju odigranih i po broju dobijenih mečeva (Tabele 5 i 6).

 

Najbolji teniser - Odigrani Grend slem turniriTabela 5

Najbolji teniser - Ucinak na Grend slem turnirimaTabela 6

Ipak, statistika uspešnosti na Grend slem turnirima ne ide Federeru u prilog. Ispred njega su, ma kako mali procenti bili u pitanju, Borg, a i Nadal i Đoković (Tabela 7).

Najbolji teniser - Uspešnost na Grend slem turnirimaTabela 7

Najveća rivalstva

Kada se pogledaju svi prethodni parametri, Federer nema dovoljno “kvalifikacija” da bude najbolji teniser u istoriji. Niti bilo ko od desetorice koji su ostavili najveći trag u ovom sportu. Đoković, Nadal i Federer su verovatno najveći “triling” koji je tenisu mogao da se dogodi, i treba uživati u njihovoj igri dok su još tu. O tome svedoči i broj njihovih međusobnih duela, što se nikada ranije nije dogodilo (Tabela 8). Njihova raznovrsnost i kao igrača i kao javnih ličnosti je dodatni začin koji današnjem tenisu daje draž.

Navijači imaju svoje favorite, i to niko ne može da im ospori. Kao što i brojke govore za sebe.

Najbolji teniser - Najveća rivalstva u istoriji muškog tenisa

** Svi podaci u ovom tekstu preuzeti su sa sledećih sajtova: ATP , ITF i Ultimate Tennis Statistics.

Članak Najbolji teniser u istoriji? I zašto to Federer nije. se pojavljuje prvo na VIDEO BLOG O EKONOMIJI.

Nema tagova.
Posted in Ništa lično

KASNO JE ZA KAPITULACIJU

Srbi su sve svoje prilike za kapitulaciju propustili.

Zapad je skrojio teritoriju pod srpskom upravom kroz dva dokumenta: Rezoluciju 1244 i Dejtonski sporazum. Po tim papirima Srbija je teško kažnjena ali nije kapitulirala.

Koliko god da je Srbija skraćena i osakaćena, ni Kosovo niti Bosna ne mogu da se konsoliduju u normalne, medjunarodno priznate države, bez volje Srba.

Ta volja bi se verovatno dala slomiti da postoji interes. Ali ne postoji. Posle dve decenije života pod pritiskom ali u kakvom takvom, kriminogenom miru, zašto bi Srbi dali podršku snaženju onih država u kojima će biti potlačena manjina?

Prošlo je 20 godina od rata, stvari su se promenile. Čak i kad bi zaključili da na istoku nema ništa novo, a ima itekako, Zapad više nije ono što je nekad bio:

Trump je zaokrenuo američku spoljnu politiku, prevrnuo je naopačke. Kao svako dete, on voli inovativna rešenja i to srpskoj strani na Balkanu odgovara. Britanija je izašla iz EU i okrnjila je. Merkel je malaksala a njeni briselski komesari nemaju politički nego birokratski mandat. Niko od njih, na primer, nema moć da jednoj Španiji kaže: Priznaj Kosovo.

Zašto bi Srbija podlegla zapadnom pritisku i učinila nešto što nije onda kad je tu presu pritiskala znatno veća sila? Zašto Zapad tada nije odradio svoj posao do kraja? Zašto je ostavio ovaj i ovoliki vremenski prostor za mrcvarenje? Zašto bi sada Srbija davala nešto, recimo mastilo za taj kosovski potpis, za ništa? Šta se to Srbima nudi u zamenu za bilo šta što Brisel želi?

U suštini ništa. Zapad Srbiji nudi i potura svog partnera. Njemu je dozvoljeno da guši, manipuliše, laže i pljačka svoje gradjane sve dok je lojalan onom centru moći koji ga na tom mestu drži.

Dakle, bilo kakav sporazum o Kosovu u ovom momentu u rukama je korumpiranih srpskih i albanskih lidera. Oni to ne mogu da reše, mogu samo da lupaju pečate. Neće smeti čak, tako lako i bez golemog pritiska da prelome i udju u nešto što njihovi glasači, kakvi god da su, mogu s pravom tumačiti kao čin izdaje.

Nije momenat. Taj sporazum treba da sačeka igrače imune na korupciju, otimačinu, šverc droge i oružja, kradju javne imovine. Treba da sačeka nekog ko neće izigravati cirkuskog majmuna po narodnim mitinzima i nekog ko zaista shvata šta mu je posao, koja mu je država i koji je njen položaj u širem kontekstu.

Treba ispratiti ovu briselsku administraciju, možda i sledeću, čitavu armiju komesara verovatno, sve dok ne bude shvaćeno da je kompromis ta čarobna, seksi reč, jer se sa slamanjem Srbije na žalost zakasnilo. Operacija je samo delimično uspela. Brisel i Vašington nisu bili efikasni, bili su trapavi. Sada je prevelika gužva u šesnaestercu. Što bismo se sada mi lomili oko Kosova?

A inače šteta. Mogli smo lepo biti bačeni na kolena i kapitulirati, sada nas ne bi bolela glava oko Preševa i Gazivoda. Manje bi nas nervirao Dodik, pitanje dal bi i Vučić bio na vlasti. Možda bismo tako do nogu potučeni dopuzali do Brisela, možda Vašingtona. Ali ništa se od toga nije dogodilo a treba i ovako, delimično poražen i sakat, živeti i čekati. Čekati, po preporuci kineskih mudraca.

Srbija-kosovo-razgranicenje-2018
Srbija-kosovo-razgranicenje-2018